Кумовање Грчића Манојла 0001    Двије друге скупа друговале. 0002    Једна била танана Влаиња, 0003    А друга је премудра Латинка. 0004    Обе скупа чедо задобиле, 0005    Једнога су кума окумиле, 0006    Једног кума Грчића Манојлу. 0007    У Латинке женско чедо било, 0008    У Влаиње мушко чедо било. 0009    А кад слале на кршћење чедо, 0010    Луда била премудра Латинка, 0011    Потајно је куму говорила: 0012    „О мој куме, Грчићу Манојло! 0013    Пром’јени ми на кршћењу чедо, 0014    Дат ћу теби кошуљу од злата 0015    И још к тому стотину дуката.“ 0016    Када дошла на кршћење чеду, 0017    Кум пром’јени на кршћењу чедо. 0018    Зове кума танана Влаиња: 0019    „Оди, куме, са мном на ужину.“ 0020    Одговара Грчићу Манојло: 0021    „Хвала теби, танана Влаињо! 0022    Тамо сам се прије обећао.“ 0023    Л’јепо кума кума даровала: 0024    Даје њему танану кошуљу, 0025    На кошуљу свилену мараму. 0026    А кум куми не дарује ништа, 0027    Ни из руке зелене јабуке, 0028    Већ он иде премудрој Латинки. 0029    Кад су дошли двору бијелому, 0030    Размотава танана Влаиња, 0031    Размотава своје чедо мало. 0032    Кад опази танана Влаиња, 0033    Да је к њојзи женско чедо дошло, 0034    Зацвилила танана Влаиња, 0035    Па позивље Грчића Манојлу: 0036    „О мој куме, Грчићу Манојло! 0037    Ти си мени пром’јенио чедо. 0038    Што учини, да од Бога видиш? 0039    У мене је мушко чедо било, 0040    А сада се женско чедо нађе.“ 0041    Ал се куме куми кунијаше 0042    И криво се јунак присизаше: 0043    „Нисам, кумо, танана Влаињо, 0044    Ја тако ми Бога јединога! 0045    Ако ли ми, кумо, не вјерујеш, 0046    Имам сина од седам година, 0047    По имену малога Стевана, 0048    Печена га у незнани јео, 0049    Ако сам ти пром’јенио чедо.“ 0050    Тада га се кума оканила, 0051    Цвилећи је у двор улазила. 0052    Кад код куме ужину ужина, 0053    Он се скаче коњу на седалце, 0054    Па он иде свом бијелом двору. 0055    А кад бише насред поља равна, 0056    Сретало га једно јање мало, 0057    Па је њему путе прелећало 0058    И коњу му ноге саплетало. 0059    Одбија га Грчићу Манојло, 0060    Ал се јање одбити не даде, 0061    Већ се скаче коњу у седалце. 0062    Лати ноже Грчићу Манојло, 0063    Па ти коље једно јање мало. 0064    Силни му је огањ наложио, 0065    Пак испече једно јање мало. 0066    Свега га је сам јунак сјужио. 0067    Само једно плеће оставио, 0068    Пак га меће коњу у анкесу, 0069    Да ће дати маломе Стевану. 0070    А кад дошо близу двора свога, 0071    Сл’јетала га Анђелија љуба 0072    Цвилећи и сузе ронећи: 0073    „Господару, Грчићу Манојло! 0074    Јеси л’ срео малога Стевана? 0075    Створио се у јањешце мало, 0076    Одлетио низ то поље равно.“ 0077    Кад Манојло разумио гласе, 0078    Још и чуо, шта му љуба каже: 0079    „А јој мени, худа срећо моја! 0080    Кад сам био усред поља равна, 0081    Ту ме срело шарено јањешце, 0082    Коњу ми је ноге саплетало, 0083    Само ми је у седло скакало. 0084    Закла јесам јадно јање шаро, 0085    Силну јесам ватру наложио, 0086    Испека сам једно јање мало, 0087    У сласт јео једно јање мало. 0088    Једно ми је плеће остануло, 0089    Метнуо сам коњу у анкесу, 0090    Да га дадем маломе Стевану, 0091    Да се д’јете с њиме позабави.“ 0092    Кад видјети, што је у анкеси, 0093    То не бише плеће од јањета, 0094    Већ то била рука од Стевана. 0095    „Сад ти кажем, моја вјерна љубо, 0096    Наопако на кумство сам пошо. 0097    Ја пром’јених на кршћењу чедо, 0098    Молила ме премудра Латинка, 0099    Да јој дадем оно мушко чедо, 0100    Да ће дати кошуљу од злата 0101    И још к тому стотину дуката. 0102    Кума се је одма досјетила, 0103    Пак је мене живо заклињала, 0104    А ја сам се криво проклињао 0105    И на свом се сину заклињао.“ 0106    Па он трже ноже ода паса, 0107    Па удара себе усред паса 0108    Међу пуца, гдје му срце куца. 0109    Мртав јунак црној земљи пао. 0110    Зацвилила Анђелија љуба: 0111    „Двори моји, тко ће вас дворити, 0112    А имање, тко ће вас ужити?“ 0113    Па узима ноже оковане, 0114    Па удара себе у срдашце.